Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, ažurno sa datumom 29.08.2018.godine u Srbiji je od groznice Zapadnog Nila obolelo 213 osoba. Smrtnih ishoda je 21 koji se mogu dovesti u vezu sa obolevanjem od groznice Zapadnog Nila.
U pоslеdnjој izvеštајnој nеdеlji nа tеritоriјi nаšе zеmljе rеgistrоvаnа su 54 slučаја, uкljučuјući 6 smrtnih ishоdа. Svi rеgistrоvаni smrtni ishоdi sе оdnоsе nа оsоbе које su оbоlеlе оd nеurоinvаzivnоg оbliка bоlеsti i које su imаlе nајmаnjе јеdnu pridružеnu hrоničnu bоlеst.
Prеmа pоslеdnjеm izvеštајu Еvrоpsкоg cеntrа zа prеvеnciјu i коntrоlu bоlеsti dо 23.8.2018. gоdinе, u zеmljаmа Еvrоpsке uniје (ЕU) rеgistrоvаnо је uкupnо 410 slučајеvа оbоlеvаnjа оd grоznicе Zаpаdnоg Nilа, pri čеmu је nајvеći brој priјаvljеn u: Itаliјi 183, Grčкој 106, Mаđаrsкој 58, Rumuniјi 56, Frаncusкој 5 i Hrvаtsкој 2.
U pоslеdnjој izvеštајnој nеdеlji Еvrоpsкоg cеntrа zа prеvеnciјu i коntrоlu bоlеsti dо 23.8.2018. gоdinе, nајvеći brој slučајеvа u zеmljаmа Еvrоpsке uniје priјаvljеn је u Itаliјi (60), Grčкој (31), Rumuniјi (25), Mаđаrsкој (19), Frаncusкој (2), dок је vаn tеritоriје ЕU Izrаеl rеgistrоvао 49 slučајеvа, а Srbiја 33. Каdа su u pitаnju smrtni ishоdi, prеmа pоdаcimа Еvrоpsкоg cеntrа zа prеvеnciјu i коntrоlu bоlеsti dо 23.8.2018. gоdinе, nајvеći brој smrtnih ishоdа је rеgistrоvаn u Grčкој (7), Rumuniјi (5), Itаliјi (3), dок su u Srbiјi rеgistrоvаnа 4 smrtnа ishоdа.
U Srbiji se nadzor nad groznicom Zapadnog Nila vrši od 2012 godine na osnovu usvojenog uputstva izrađenim prema preporukama Evropskog centra za prevenciju i kontrolu oboljevanja od groznice Zapadnog NIla.
Prеmа еpidеmilоšкim pоdаcimа, pојаčаnа fоrmа еpidеmiоlоšкоg širеnjа grоznicе Zаpаdnоg Nilа sе јаvljа u ciкlusimа оd pо 5 gоdinа. Prvi tакаv ciкlus u Srbiјi zаbеlеžеn је 2013. gоdinе каdа su rеgistrоvаnа 303 slučаја оbоlеvаnjа, uкljučuјući 35 smrtnih ishоdа којi sе mоgu dоvеsti u vеzu sа GZN. U оvој gоdini, prvi slučајеvi оbоlеvаnjа rеgistrоvаni su dvе nеdеljе rаniје u оdnоsu nа prеthоdnе sеzоnе nаdzоrа nаd GZN, čеmu su pоgоdоvаli кlimаtsкi uslоvi (visоке tеmpеrаturе tокоm prоlеćnih mеsеci i vеliкi brој pаdаvinа tокоm јunа).
Izvor: Institut za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”
Svi podaci su preuzeti sa sajta Instituta za javno zdravlje
pripada grupi vektorskih, prirodnožarišnih zoonoza. Predstavlja virusnu infektivnu bolest iz grupe zoonoza, koje se prenosi ubodom komarca. Virus koji izaziva ovo oboljenje se održava u prirodnom ciklusu između brojnih vrsta ptica selica (divlje patke i guske, gavrani, svrake, čavke, domaći i divlji golubovi) i komaraca. Glavni vektor, odnosno prenosilac je Culex pipiens, vrsta komarca koja je odomaćena i kod nas. Izazivač bolesti je virus Zapadnog Nila (lat. Encephalitis Nili occidentalis, eng. West Nile virus). Glavni rezervoar zaraze su različite vrste ptica u kojima se virus održava, dok je čovek slučajni, odnosno tzv. slepi domaćin, jer se infekcija virusom Zapadnog Nila sa njega dalje ne prenosi. Na ljude i životinje VZN prenose tigrasti ili domaći (Culex pipiens) komarci koji se hrane krvlju zaraženih ptica i drugih obolelih životinja. Nakon uboda komarci unose u telo žrtve i kod nje izazivaju groznicu Zapadnog Nila, koja se karakteriše teškom kliničkom slikom sa znacima upale mozga (lat. encefalitis) ili upale moždanica i kičmene moždine (lat. meningitis).
Glavni rezervoar zaraze su različite vrste ptica, u kojima se virus održava, dok je čovek slučajni, odnosno tzv. slepi domaćin, jer se infekcija virusom Zapadnog Nila sa njega dalje ne prenosi. Imajući u vidu iskustva kako iz mnogih zemalja, tako i iz Srbije, prvi oboleli se obično registruju najčešće u drugoj polovini jula meseca, a najveće razboljevanje je tokom avgusta i septembra.
Culex pipiens
Na teritoriji naše zemlje oboljenje se registruje tokom toplih meseci, od maja do oktobra/novembra. Period od zaražavanja do pojave bolesti (inkubacija) traje od 2 do 14 dana, dok kod imunokompromitovanih osoba može iznositi i nekoliko nedelja. U najvećem broju slučajeva (70- 80%) ne dolazi do ispoljavanja simptoma i znakova bolesti (tzv. inaparentne infekcije). Kod oko 20% inficiranih javlja se blaga, nespecifična bolest slična gripu, koja prolazi bez posledica nakon 5-7 dana. Infekciju prati povišena telesna temperatura i znaci opšte infekcije (glavobolja, malaksalost, slabost, bolovi u zglobovima i mišićima). Mogu se javiti i osip na trupu i ekstremitetima i dijarejalne tegobe. Manji procenat (<1%) inficiranih osoba razvija tešku formu bolesti (neuroinvazivna forma), koja se može manifestovati kao meningitis, encefalitis ili kao akutna flakcidna paraliza. Simptomi neuroinvazivnog oblika bolesti su glavobolja, ukočen vrat, stupor (tupost), dezorijentisanost, koma, tremor, konvulzije, slabost mišića i paraliza. Neuroinvazivni oblik bolesti se najčešće javlja kod osoba najstarije životne dobi, kao i kod osoba s oslabljenim imunitetom i hroničnim poremećajima zdravlja. Dijagnoza neuroinvazivnog oblika bolesti se postavlja na osnovu laboratorijskog testiranja uzoraka likvora (cerebrospinalne tečnosti) ili krvi. Bolest se leči simptomatski, dok teške, neuroinvazivne forme bolesti zahtevaju bolničko lečenje. Prognoza bolesti je relativno povoljna. Smrtnost od neuroinvazivnog oblika bolesti iznosi oko 10% i raste sa uzrastom obolele osobe i prisustvom drugih hroničnih bolesti.
Culex pipiens komarac koji prenosi virus Zapadnog nila
U cilju smanjenja rizika od zaražavanja virusom Zapadnog Nila preporučuje se primena mera lične zaštite od uboda komaraca:
Upotreba repelenata na otkrivenim delovima tela prilikom boravka na otvorenom.
Nošenje odeće dugih rukava i nogavica, svetlih boja.
Preporučljivo je da odeća bude komotna, jer komarci mogu da ubadaju kroz pripijenu odeću.
Izbegavanje boravka na otvorenom u periodu najintenzivnije aktivnosti komaraca – u sumrak i u zoru.
Upotreba zaštitne mreže protiv komaraca na prozorima, vratima i oko kreveta.
Redukcija broja komaraca u zatvorenom prostoru.
Po mogućstvu boravak u klimatizovanim prostorima, jer je broj insekata u takvim uslovima značajno smanjen.
Izbegavanje boravka u oblastima sa velikim brojem insekata, kao što su šume, močvare.
Najmanje jednom nedeljno prazniti vodu iz saksija za cveće, posuda za hranu i vodu za kućne ljubimce, iz kanti, buradi i limenki u cilju smanjenja broja mesta na otvorenom na kojima komarci mogu položiti jaja. Ukloniti odbačene gume i druge predmete koji mogu da prikupljaju vodu.
U slučaju putovanja u inostranstvo, pogotovo ako se radi o tropskom i subtropskom području, obavezno se pridržavati svih navedenih mera prevencije.
U slučaju pojave bilo kakvih simptoma koji su kompatibilni sa neuroinazivnim oblikom bolesti, odmah se javiti izabranom lekaru.
Više informacija o aktuelnoj epidemiološkoj situaciji groznice Zapadnog Nila na teritoriji Republike Srbije možete pronaći na sajtu Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.
Izvor: Institut za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”, Wikipedia: https://sr.wikipedia.org/sr/groznica_zapadnog_nila
Predsednik Pokrajinske vlade juče 05.06.2018. godine uručio je ključeve sanitetskih vozila sa pratećom medicinskom opremom direktorima 21 zdravstvene ustanove iz AP Vojvodine. Sanitetska vozila donirana su opštinama a korisnici su domovi zdravlja, i namenjena su manje razvijenim opštinama u cilju pristupačne, kvalitetne i ujednačene zdravstvene zaštite svih građana AP Vojvodine. Tako je ovom prilikom Dom zdravlja Alibunar od juče osvežio svoj vozni park sa jednim modernim i kompletno opremljenim sanitetskim vozilom.
У оквиру Календара здравља 4.фебруар се у свету и код нас обележава као Светски дан борбе против рака. Ова кампања је покренута од стране Светске здравствене организације и Међународне уније за борбу против рака. И ове године 04. фебруар се обележава под слоганом: “МИ МОЖЕМО, ТИ МОЖЕШ“ (2016.-2018.) и подсећа како и појединац и заједница могу да дати свој допринос смањењу глобалног терета раком.
Гајић др Бранислав предавање
ПРЕДАВАЊЕ:
У Селеушу је 4. фебруара 2018 године одржано предавање на тему превенције и борбе против рака дојке и грлића материце уз подршку и помоћ Удружења жена “Марија Прита” из локалне зајднице. Предавању др Бранисава Гајића присуствовало је 67 жена које су упознате са тиме како карцином настаје, који су ризични фактори за настанак и најважније које су мере превенције. Слушатељкама интерактивног предавање објашњено је како да изврше самопреглед дојке и апеловано да гинеколошке и мамографске прегледе врше редовно.
Гајић др Бранислав предавање
Такође дана 05.02.2018. године у амбуланти Добрица др Бранислав Гајић одржао је индивидуални здравствено васпитни рад ( 8 жена ) на исту тему.
Главном паролом кампање желели смо да пошаљемо јасну поруку, како код омладине тако и код најшире јавности, да већ од 20 године живота ( и раније ) жене иду на редовне гинеколошке прегледе, ураде бар једну колпоскопију годишње и Папаниколау брис, и користе адекватну заштиту при сексуалним односима.
Dana 14.11.2017 godine održan je niz aktivnosti u cilju edukacije i prevencije dijabetesa u Domu zdravlja Alibunar. Svetski dan dijabetesa je kampanja sa ciljem skretanja pažnje na problem dijabetesa u svetu. Obeležava se svake godine 14. novembra, na rođendan Frederick Banting-a, koji je sa Charles Best-om doprineo otkriću insulina 1922. godine.
Svetski dan dijabetesa
Ove godine Svetski dan dijabetesa obeležava se pod sloganom “Žene i dijabetes – naše pravo na zdravu budućnost“. Kampanja je namenjena svim ženama u riziku da obole ili obolelim od dijabetesa. Povodom 14.11. Svetskog dana borbe protiv dijabetesa, u Domu zdravlja Alibunar održano je nekoliko predavanja.
Lekarska ekipa na čelu sa Načelnikom Opšte medicine dr Mira Pavlović – Kovačević, Lelik Tubić dr Klarom specijalistom interne medicine, Gajić dr Branislavom, patronažnom sestrom Žižaković Marinom, promovisala je značaj omogućavanja na pristupačnu i jednaku dostupnost zdravstvenoj zaštiti i edukaciji samokontrole dijabetesa radi boljeg upravljanja dijabetesom i unapređenju ishoda lečenja.
Više informacija možete pronaći u dokumentima u “pdf” formatu koje možete preuzeti na ovoj stranici.
